Embriotransfer Iskustva

Embriotrasnfer predstavlja korak u procesu vantelesne oplodnje, kada se kultivisani embrioni prenose u matericu žene, kako bi ostvarila trudnoću. Embrioni se do trasnfera nalaze u labaratoriji, gde se pod strogom kontrolom prenose njihovo stanje i kontrolišu se. Najbolji embrioni se prenose u matericu žene, dok se ostali zamrzavaju za potencijalne sledeće pokušaje. Dame na forumima dele različita iskustva vezano za ovu proceduru, pre svega zato što bukvalno predstavlja poslednji korak u veoma dugom i komplikovanom procesu VTO, a nakon toga sledi velika neizvesnost, stres i očekivanja dobrih vesti.

Stručnjaci objašnjavaju da je embriotransfer sasvim bezbolna i rutinska procedura koja nije bolna, i pritom se ne koristi anestezija. Pre samog transfera se priprema unutrašnji sloj materice, odnosno endometrijum. Ovaj sloj mora da bude dovoljno debeo za uspešnu implantaciju embriona, pa je žene uglavnom dobijaju estrogen (u periodu od oko 2 nedelje), a zatim kombinaciju estrogena i progesterona kako bi se on uspešno formirao. Iskustva govore da sam transfer izgleda kao običan ginekološki pregled. Ginekolog posebnim mekanim kateterom sprovodi embrion u untrašnjost materice. Sve se kontroliše ultrazvukom, a embriolog proverava da li su svi embrioni ostali u materici.

Ističe se činjenica da se odluka o pravom vremenu za embriotrasnfer donosi na osnovu broja i kvaliteta embriona, godinama žene, prethodnim pokušajima i ostalim medicinskim parametrima. Embrioni se najčešće sprovode do materice 2-3 dana nakon aspiracije ili maksimalno do 5. dana, odnosno faze blastociste. Embriolozi u labaratorijskim uslovima prate stanje i razvoj embriona, kako bi utvrdili njihov kvalitet i vreme za embriotransfer, pre svega zato što oplođena jajašca ne dostižu 2. ili 3. dan. Doktor na osnovu broja kvalitetnih embriona, 3. dana donosi odluku o pravom vremenu za transfer, koji može biti tog, ili do 5. dana.

 Broj transferovanih embriona prema iskustvima stručnjaka takođe zavisi od brojnih parametara, kao što su broj kvalitetnih embriona, ali i godine žene i trenutnog medicinskog stanja. Iz komentara se stiče utisak da stručnjaci najčešće trasferišu dva embriona, pre svega zato što su istraživanja pokazala da veći broj nije pokazao veću uspešnost za ostvarivanje trudnoće. Štaviše, kod starijih žena, više od dva embriona mogu lako da dovedu do višeplodne trudnoće (trojke), čime se povećavaju rizici unapred već teže trudnoće. Ubacivanjem dva embriona, velike su šanse i za blizanačku trudnoću, o čemu svedoče brojne žene koje su podelile svoja iskustva na internetu. Poslednjih godina je i praksa da se kod žena do 35 godine koje pokušavaju VTO transferiše samo jedan embrion, kako bi se osigurala što sigurnija trudnoća.

Kada je reč o uspešnosti embriotrasnfera, odnosno i samog procesa VTO, iskustva su različita. Istraživanja i statistički podaci su pokazali da su šanse za uspešnu trudnoću nakon procesa svega 25-35%, međutim to se u praksi značajno ralzikuje. Naime, kod žena mlađih od 35 godina, stopa uspešnosti se kreće i do čak 70%. Sa druge strane, kod žena starijih od 40 godine, uspešnost ne prelazi 5%. Iskustva na forumima govore da uvek postoje izuzeci. Tako komentare dele mlađe žene koje nisu uspele iz prve da ostanu u drugom stanju, i pored velikih šansi za uspeh, ali svedoče da ne treba odustajati. Sa druge strane, sreću se i retki komentari starijih žena, koje su mimo svih očekivanja i statističkih podataka uspele da ostanu u drugom stanju. Zato se stiče utisak da je svaki par individualna priča i svaki par spram svoje situacije ima određenu stopu uspeha koju može da očekuje.

Nakon embriotransfera, prema rečima žena, sledi veoma neizvestan period očekivanja rezultata. Kod žena nakon transfera mogu da se jave određene nelagodnosti. Žene svedoče da su iskusile bol i nelagodan osećaj u stomaku, ali stručnjaci napominju da je to najrečše rezultat lekova i procedura koje su obavljene pre transfera. Česti su i simptomi kao što su osetljivost grudi, grčevi, mučnine i blago krvarenje, koji se često pripisuju trudnoći, ali stručnjaci ističu da to ne mora da znači da je došlo do trudnoće. I ovi simptomi se prepisuju sporednom dejstvo progesterona i lekova, pa većina smatra da im ne treba pridavati previše pažnje.

Česta posledica nakon embriostransfera i aspiracije jeste i blago krvarenje. Stiče se utisak da je ovo jedan od čestih sitmptoma koji brine brojne žene, ali lekari ističu da nema razloga za brigu, sve dok se ne pojave jaki bolovi ili obilno krvarenje. Oskudno krvarenje može da bude znak usađivanja embriona u matericu, ali i posledica supozitorije progesterona, koje čine cerviks osetljiv. Blaga krvarenja mogu da se jave i nakon seksualnih odnosa, ali sve dok je reč o blagim pojavama, nema razloga za brigu.

Prvi test trudnoće se preporučuje dve nedelje nakon embriotransfera, a stručnjaci preporučuju da ne treba žuriti. U slučaju da se prerano uradi, test može da detektuje HCG hormon koji je dospeo u telo putem stop injekcija pre aspiracije. Pozitivni testovi su izuzetno retki bar prva 6 dana nakon embriotransfera, pa iako izuzetno neizvestan, lekari ipak preporučuju da treba sačekati preporučeni period od strane lekara.

PREDNOSTI PROCEDURE EMBRIOTRANSFER:

Potpuno bezbolna i radi se bez anestezije

Poslednji korak u procesu VTO

O pravom vremenu i broju brinu stručnjaci

Visoke šanse za uspeh kod mlađih žena

EMBRIOTRANSFER – NEDOSTACI:

• Psihički težak i iscrpljujuć proces
• Ne garantuje uspešnost i sigurnu trudnoću
• Osećaj umora, vrtoglavice, i mučnine nakon procedure