Histeroskopija iskustva

Histeroskopija je procedura uz pomoć koje se ispituje materična šupljina, i koristi se u dijagnostici kod problema sa infertilitetom, neredovnim krvarenjima, nejasnim uzrocima pobačaja, kod polipa materične sluzokože ili ranim stadijumima raka sluzokože materice. Procedura se izvodi posebnim instrumentom koji se naziva histeroskop, koji ima veoma mali promer (3-5 mm), povezan je izvorom svetlosti, kamerom i monitorom. S obzirom da je reč o malom i specijalizovanom uređaju, veoma lako se sagledava stanje materične duplje i promena, ukoliko postoje. Postoji i operativna histeroskopija, kada se instrumentom uklanjaju uočene nepravilnosti. Iskustva žena koje su podelie svoja iskustva na internet forumima govore da su uglavnom uplašene, što je uobičajno za takve procedure, međutim većina se slaže da nema razloga za brigu.

Korisnice foruma objašnjavaju da lekari najčešće predlažu histeroskopiju za dijagnostiku stanja materične duplje. U tu svrhu, ova procedura je jedna od nezamenjivih, i može da oktrije uzrok različitih ginekoloških problema. Na forumima svoja iskustva dele žene, koje navode da im je histeroskopija preporučena kao obavezna priprema za VTO. Ovom procedurom, lekari pokušavaju da pronađu uzrok infertiliteta ukoliko on postoji, i utvrde stanje materice kako bi stvorili idealne uslove u predstojećem postupku vantelesne oplodnje. Ova procedura se prema rečima pacijentkinja često predlaže i kod povremenih krvarenja. To je najčešće slučaj kod obilnih i nepravilnih menstrualnih krvarenja, krvarenja nakon odnosa, između ciklusa ili čak u menopauzi. Ovde se takođe dijagnostikom utvrđuju potencijalni problemi u materičnoj šupljini, koji bi mogli da izazovu krvarenja. Iskustva govore da se još koristi i kod neželjenih tkiva i raka, ili utvrđiovanjem,postajanja polipa i mioma. U operativne svrhe, ovom procedurom se uklanjaju miomi, polipi, pregrade, spirala ili ožiljno tkivo.

Učesnici diskusije da je danas histeroskopija prilično rutinska procedura, međutim kako bi se izbegao strah i potencijalni rizici, treba biti otvoren u razgovoru sa lekarom, koji mora jasno da objasni sve potencijalne rizike. Kao i za ostale procedure, potreban je niz nalaza i rezultata kao što su crvikalni i vaginalni bris, krvna slika, urin i urinokultura, CRP kao i mišljenje interniste. Procedura se prema rečima stručnjaka ne izvodi kada je u toku krvarenje, jer ne može adekvatno da se utvri stanje, a ne radi se i kod pacijentkinja koje sumnjaju na trudnoću.

Ukoliko priloženi rezultati pokazuju da ne postoje nikakvi rizici, pristupa se proceduri, i to u zakazanom terminu. Kao i za operaciju, priprema je slična, odnosno pacijenti ne bi trebali da jedu, klistirajju se i daje se preventivni tretman protiv potencijalnih infekcija. Procedura se izvodi pod totalnom anestezijom, i uglavnom traje veoma kratko, između 10 i 20 minuta. Veoma je važno da lekari pre same procedure odrade hirušku pripremu genitalne regije, kako bi se smanjio rizik od infekcija. Tokom ubacivanja histeroskopa, može da se koristi i dilatator kako bi se raširio spoljšanji otvor grlića, a kako bi se bolje sagledalo stanje, ubacuje se i fiziološki rastvor. Ukoliko postoje polipi ili priraslice, oni mogu da se uklone tokom procedure, koji se uz sluzokožu materice mogu poslati na histopatološku analizu, ukoliko postoje sumnje.

Iskustva govore da kao i kod svake druge procedure, postoji rizik tokom i nakon pregleda. U toku procedure, postoji mogućnost da je nemoguće obezbediti dilataciju grlića, pa se procedura prekida. Nekada se dešava i da su uslovi takvi da jednostavno ne može da se sagleda stanje materice, pa dolazi do nejasnih rezultata. U izuzetno retkim slučajevima, dolazi do probijanja materice (perforacije) i čak oštećenja drugih organa, i tada mogu da budu potrebne i druge hiruške intervencije kako bi se zbrinulo stanje. Stiče se utisak da uz infekcije, perforacija izaziva najveći strah kod pacijentkinja koje se spremaju na proceduru. Ipak, većina svedoči da kada je izvode iskusni stručnjaci, uz sterilne instrumente i adekvatnu pripremu, nema mesta za strah.

Tako pacijentkinje svedoče da su se veoma brzo probudile nakon anestezije. One ističu da su iskusile bol sličnu menstrualnim bolovima, ali takvo stanje najčešće ne traje dugo. Većina veoma brzo nakon histeroskopije staje na noge, a otpušta se iz bolnice već sledeći dan. Najčešći problem nakon procedure predstavljaju blagi bolovi koji se kontrolišu lekovima, ali i krvarenje. U zavisnosti od pacijetkinje, načešće je reč o neobilnom krvarenju i lučenju sekreta. Oskudno krvarenje može da potraje i do 10 dana, ali ukoliko nije obilno ili nema ugrušaka, nema razloga za brigu. Ukoliko se javi obilno krvarenje sa ugrušcima, treba zatražiti mišljenje lekara. Pored toga, ukoliko obilan sekret poprimi neprijatan miris, to može biti znak infekcije, pa se opet treba javiti lekaru. Ovakve posledice procedure prijavljuje najveći broj pacijentiknja na forumima, i svedoči da nije bilo značajnijih komplikacija. Tek u retkim slučajevima dolazi do ozbiljnijeg krvarenja ili infekcija koje su posledice procedure. Stiče se utisak da rizik najčešće zavisi od stručnosti osoblja, ali nekada jednostavno mogu biti nepredvidivi.

Na kraju, većina se slaže da ne postoji bolji način da se pregleda materična šupljina ili uklone nepravilnosti. Iako postoje rizici i strah, pacijentkinje se slažu da treba biti otvoren u razgovoru sa lekarom i opušten tokom intervencije, koja se završava brzo i uglavnom nije previše rizična.

PREDNOSTI PROCEDURE HISTEROSKOPIJA:

• Najbolji način da se pregleda stanje materične šupljine
• Utvrđuje uzroke brojnih ginekoloških problema
• Obavezan deo pripreme za VTO
• Traje kratko i obavlja se u anesteziji
• Uglavnom nema ozbiljnijih posledica
• Pacijentkinje već sledeći dan idu kući

NEDOSTACI PROCEDURE HISTEROSKOPIJA:

• Rezultati mogu biti nejasni
• Prekida se procedura ukoliko ne aparat ne može da dopre do materice
• Krvarenje koje može da potraje 7-10 dana nakon procedure
• Rizik od infekcija
• Probijanje materice i oštećenje okolnih organa