Iskustva pacijenata posle skidanja katetera

Urinarni kateter je fleksibilna cev koja prikuplja urin iz bešike i vodi ga do drenažne vrećice. Postoje različiti tipovi i vrsta katetera, pa oni mogu da budu od gume, silikona ili poliuretana, privremeni kateteri koji se koriste 3-7 dana ili trajni, koji ostaju i do 12 meseca kod pacijenta. Urinarni kateter se postavlja kod pacijenta koji ne mogu prirodno da izbace urin iz bešike, pred operacije i druge zahteve, kod ozbiljnijih povreda kada je pacijent nepokretan, kod starijih ljudi, kod inkontinencije (nemogućnosti zadržavanja i kontrolisanja urina) ili kad jednostavno ne može nikako da se reguliše izbacivanje urina. Nakupljeni urin pritiska bubrege, što utiče na njihov nesmetani rad, a dugotrajno narušavanje funkcije može da ima i trajne posledice, pa je veoma važno da se postavi kateter. Većina opisuje postavljanje kao nelagodno i neprijanto, dok su iskustva pacijenta posle skidanja katetera veoma različita.

Pacijenti na forumima navode da je pred postavljanje katetra potrebna detaljna psihička i fizička primena. Razlog je to što od pripreme mogu da zavise i konkretna iskustva nakon skidanja katetera. Na prvom mestu, pacijent mora psihički da se pripremi za intervenciju, koju većina opisuje kao izuzetno nelagodnu i neprijatnu. Pre postavljanja, potrebna je detaljna dezinfekcija genitalno-anusne regije, kako bi se smanjio rizik od infekcija. Neadekvatnom dezinfekcijom, bakterije putem katetera veoma lako ulaze u mokraćne kanale, a urinarne infekcije važe za izuzetno uporne i nelagodne. Tokom postavljanja, kateter se gura kroz mokraćnu cev sve do bešike, a pacijent mora da ostane miran. S obzirom da je prag bola različiti kod svakog pacijenta, neki su podneli proceduru lakše, dok je kod nekih bila izuzetno bolna. Usled bolova i neprijatnosti pacijenti postaju nemirni, i tada se najčešće javlja rizik od povrede uretre.

Iskustva pacijenata posle skidanja katetra uglavnom su povezana i sa postavljanjem. Naime, kada celu proceduru odradi stručno osoblje ili specijalizovani urolozi, rizik od infekcija i povreda je minimalan, pa pacijenti navode da nisu iskusili ozbiljnije posledice vađenja. Prilikom postavljanja se koriste i gelovi koji ublažavaju nepriajtan osećaj, zbog čega celokupni proces postavljanja, menjanja i vađenja katetera pacijenti nisu ni osetili, ili su primetili tek kratkotrajnu bol ili peckanje. Kod nekih pacijenta koji su dobro podneli postavljanje i vađenje može da se javi blaga nelagodnost nakon vađenja, ali svedoče da je reč o kratkom stanju koje nestaje nakon nekog vremena.

Na internetu se često sreću i izrazito negativna iskustva pacijenata kojima je postavljen ili skinut kateter. Razlog je prema rečima lekara nestručno osoblje, najčešće mlađi tehničari koji nemaju dovoljno iskustva, ili reakcije pacijenata. U nekim slučajevima, kod pacijenata se javlja alergija na materijal od kojeg je izrađen kateter, i manifestuje se u vidu neprijatnosti i svraba. Međutim, znatno češće dolazi do urinarnih infekcija, pre svega zato što bakterije putem nedovoljno dezinfikovanog i čistok katetera dospeju u uretru. Za vreme postavljanja se javljaju prvi simptomi infekcije kao što su groznica, temperatura, glavobolja, mutan urin ili tragovi krvi u urinu. Prvi ovakvi simptomi se leče antibioticima i preparatima za urinarne infekcije, ali veći problem predstavlja kada se oni manifestuju pri kraju ili nakon skidanja katetra. Zato pacijenti svedoče da su imali ogromnih problema sa izuzetno bolnim mokrenjem, koje je trajalo i više od 20 dana nakon vađenja. Lekari navode da je bolno mokrenje i peckanje normalno do nedelju dana nakon vađenja, dok za sve nakon toga treba zatražiti pomoć.

U određenim slučajevima, dolazi i do povrede uretre tokom postavljanja ili vađenja. Stiče se utisak da su najčešći razlozi nestručnost osoblja, ali i ponašanja pacijenta tokom postavljanja. Mokraćna cev može lako da se ošteti ukoliko se ne posveti dovoljno pažnje ili kada pacijenti usled boli postanu netrpeljivi, a posledice su brojne. Najčešće se nakon skidanja katetera usled oštećenja uretre javlja izuzetno bolno mokrenje ili pojava krvi u mokraći. Ukoliko su ozbiljnije povrede, deo štetnih materija i bakterija iz mokraće može da dostpe i do krvi, i dalje do okolnih tkiva i organa, kada dolazi do urosepse.

Kako bi se smanjio rizik od neželjenih posledica nakon postavljanja i vađenja katetra, predlaže se da ceo proces izvode samo stručna lica, koja će adekvatnom pripremom i manipulacijom smanjiti rizike od povreda i infekcija. To potvrđuju pacijenti kojima su kateter postavljali specijaliste i stručno osoblje, i svedoče da osim blagog peckanja i neprijatnosti nisu iskusili nikakve negativne posledice tokom postavljanja i nakon vađenja katetera. Na kraju, većina se slaže da su peckanje i bolovi pri mokrenju normalni, ali ukoliko su bolovi jaki i ne prestaju dugo, ili su praćeni simptomima infekcije, treba što pre zatražiti pomoć lekara.

POZITIVNA ISKUSTVA PACIJENATA NAKON SKIDANJA KATETERA:

• Kratkotrajne neprijatnosti ili bol koji su brzo prestali sami od sebe

POTEŠKOĆE NAKON SKIDANJA KATETERA:

• Bol i peckanje pri mokrenju
• Problemi koji su duže vreme bili prisutni
• Infekcije
• Povrede prilikom postavljanja čiji simptomi su prisutni i nakon skidanja