Krioembriotransfer iskustva

Embriotrasnfer je jedan od poslednjih koraka u dugotrajnom procesu VTO, i podrazumeva unošenje dobijenih embriona u šupljinu materice. Ovaj proces se najčešće radi sa sveže dobijenim embrionima u istom ciklusu kada su vađene i oplođene jajne ćelije , ali može da se radi i sa zamrznutim embrionima. Kada se koriste zamrznuti embrioni, proces se naziva krioembriotransfer, koji se prema iskustvima korisnika radi u određenim situacijama, odnosno kada je to neophodno. Zamrzavanje se obavlja uz pomoć različitih medijuma, bez rizika da će se oni oštetiti.

Učesnici diskusije objašnjavaju da je krioembriotransfer (KET) bezbolan prenos zdravog, odmrznutog embriona u matericu. Prema iskustvima korisnika, embrion se najčešće zamrzava kada se postupkom IVF ciklusa dobiju više zdravih embriona nego što je neophodno za sveži prenos,ili od embriona koji su preostali nakon spontanih ciklusa bez embriotransfera ili nakon modifikovanog spontanog ciklusa. Lekari ističu zanimljivost da kod ove metode, deca nastala u istom ciklusu vantelesne oplodnje, mogu se roditi sa po nekoliko godina razlike. Zbog toga se dešava da deca budu blizanci, a opet da postoji nekoliko godine razlike između njih.

Kada je reč o ciklusu krioembriotransfera, iskustva pokazuju da on može da se radi u prirodnom i stimulisanom ciklusu. Kod mladih žena koje imaju redovne ovulacije i pogodan endometrijum, transfer zamrznutih embriona se obavlja u prirodnom ciklusu. Žene tada dolaze na pregled oko desetog dana ciklusa, a zatim češće, kako bi se zakazao transfer u toku ovulacije, odnosno kada je endometrijum najbolji i tako povećale šanse za začeće. Međutim, krioembriotransfer može da se obavi i u stimulisanom ciklusu, a iskustva pokazuju da je najčešći slučaj kod starijih žena, koje imaju tanak endometrijum ili nemaju ovulaciju. Tada se ženama uvodi podrška lekovima, od prvog dana ciklusa sve do transfera, a najčešće je to reč o hormonima, koji bi trebalo da učine matericu žene pogodnom za usađivanje, odnosno trasnfer zamrznutok embriona.

Kao prednosti se ističu činjenica da je krioembriotransfer nešto povoljniji od celog ciklusa pripreme, oplodnje i usađivanja. Razlog je prema rečima korisnika činjenica da je ceo proces krioembriotransfera manje zahtevan po pitanju upotrebe hormonalnih lekova, posebno kod mlađih žena koje se odlučuju za ovo. Pored toga, s obzirom da nema ponovnog vađenja jajne ćelije i oplodnje, sam proces je i jednostavniji. Embrioni i polne ćelije se zamrzavaju u određenim krioprotektantima, koji čuvaju vijabilnost embriona i polnih ćelija koji se smeštaju u tečni azot, i čuvaju u specijalnim kanisterima na temperaturi od – 19,6 C. Iskustva lekara govore da je tehnika usavršena do tog nivoa da se embrioni zamrzavaju bez većih rizika od oštećenja ili smanjenja uspešnosti procesa VTO, što je stiče se utisak nešto što najviše brine sve potencijalne trudnice. Ističe se činjenica da na uspešnost zamrzavanja mogu da utiču kvalitet embriona, medijum u kojem se zamrzava, kao i načini skladištenja. Ipak, većina se slaže da su šanse za začeće gotovo identične.

Ceo proces krioembriotransfera je prema rečima mnogih prilično sličan i klasičnom embriotransferu. Pre samog procesa, žene rade niz analiza koje su neophodne da bi se utvrdilo trenutno stanje materice i uopšteno repdroduktivno zdravlje, odnosno prisustvo određenih bolesti. Ukoliko su svi uslovi pogodni, vrši se priprema, koja podrazumeva uzimanje estrogen-gestagen kombinacije od prvog dana mestruacije, a zatim prati tačni dan ovulacije. Embrion se odmrzava jutro pre transfera ili dan ranije, u zavisnosti od stadijuma u kojem je zamrznut. Transfer embriona je prema iskustvima brojnih žena je uglavnom bezbolan, iako je moguće određeni neprijatni osećaj. Embrion se uvodi tankim, fleksibilnim kateterom, i za to nije potrebna anestezija. Lekar kontroliše kateter, i uz pomoć ultrazvuka ga precizno postavlja i transferuje embrion u unutrašnjost materice. Pacijentkinje se dalje premeštaju u krevet, gde odmaraju oko 20 minuta a zatim mogu da idu kući.

Nakon krioembriotransfera se preporučuje 1-2 nedelje odmora, bez preterane fizičke aktivnosti, kupanja u vreloj vodi i seksualnih. Nakon toga žene mogu da se vrate uobičajnim aktivnostima, ali se ne preporučuju jači treninzi, rad ili ozbiljniji napori. Ukoliko je to potrebno, ženama mogu da se prepišu i određeni lekovi kojima bi se kontrolisalo celokupno stanje organizma i pre svega materice, kako bi se povećale šanse. Iskustva pokazuju da je krioembriotransfer ima gotovo podjednake šanse za uspeh kao i transfer svežih embriona, iako se i dalje kod nas preferira transfer svežih.

Ističe se činjenica da i država stimuliše krioembriotransfer, zbog čega je zamrzavanje viške embriona finansira od strane RFZO, ali prema zakonu, do šest embrioma sa rokom čuvanja do pet godina. Svi parovi koji imaju potvrdu o zamrzavnaju embriona, imaju pravo na odmrzavanje o trošku Fonda, što za mnoge koji nisu uspeli da postignu prvu VTO koje finansira fond, znači puno. S obzirom da nema troškova odmrzavanja, a pritom i skupih lekova, priprema i procesa, krioembriotransfer je prema rečima mnogih znato bolje rešenje za sledeće pokušaje kod parova koji se nisu ostvarili u ulozi roditelja nakon prvog postupka VTO.

PREDNOSTI POSTUPKA KRIOEMBRIOTRANSFER:

• Mogu da se zamrznu više potentnih embriona dobijenih inicijalnim VTO
• Mogu da se transferuju u prirodnom ili veštački izazvanom ciklusu
• Nema procesa ponovog vađenja i oplodnje jajne ćelije
• Fond finansira zamrzavanje do šest embrionda i čuvanje do pet godina
• Povoljniji i jednostavniji postupak, posebno u prirodnom ciklusu
• Više od 80% embriona preživi
• Šanse za uspeh iste kao i kod VTO

NEDOSTACI POSTUPKA KRIOEMBRIOTRANSFER:

• Kod nas se i dalje preferira transfer svežih embriona
• Kao i VTO, ne mora da bude uspešan kod svih
• Ne moraju svi embrioni da prežive