Očni pregled iskustva

Problemi sa vidom mogu se javiti u svim uzrastima. Preporuke oftalmoloških udruženja su da se prvi očni pregled kod beba odradi sa šest meseci. Potrebno je i da deca pre polaska u vrtić i školu imaju preglede kod oftalmologa, jer tad počinju da uče, čitaju i pišu. Za odrasle osobe koje nisu nikad imale smetnje sa vidom, preporučuje se očni pregled nakon navršenih 40 godina, jer u tom periodu najčešće dolazi do problema sa vidom. Pacijenti koji nose naočare ili kontaktna sočiva, ili imaju određene bolesti koje mogu dovesti do problema sa očima, bi trebalo da se redovno kontrolišu.

Očni pregled može vršiti doktor medicine, specijalista oftalmologije, koji pregleda, dijagnostikuje, leči i operiše oči pacijenata. Na forumima se veoma često naglašava da ljudi pažljivo biraju kod koga će obaviti pregled. Naime, na preged očiju se isključivo ide kod lekara oftalmologa, a ne kod optičara koji podešavaju i prodaju naočare za vid i sočiva, što rade po instrukcijama oftalmologa. Dešava se često da optičarske radnje nude i preglede vida poput merenja dioptrije, ali oni nerekto ne poseduju potrebno znanje i aparate kojima se to vrši na ispravan način. Oftalmološki pregled traje oko pola sata do 40 minuta, a cene u privatnim klinikama i ordinacijama se kreću od 2500 do 7000 dinara.

Prema iskustvima pacijenata, očni pregled podrazumeva proveru oštrine vida, merenje očnog pritiska i generalni pregled očiju pomoću raznih svetlosnih i optičkih aparata. Kako bi se pregled uspešno odradio, u oči se stavljaju kapi za širenje zenica. Pacijenti ističu da kapi izazivaju blagu neprijatnost jer vid bude zamućen i nekoliko sati nakon širenja. Savetuju da se na pregled ponesu naočare za sunce, da se oči nakon širenja zenica ne bi direktno izlagale suncu i da neko obavezno ide kao pratnja. 

Na mnogim forumima se vode diskusije na temu važnosti odlaska na očni pregled. Veliki broj pacijenata ističe da su godinama smatrali da odlično vide dok nisu primetili da su im potrebne naočare ili sočiva. Veliki broj pacijenata navodi da su neki period imali konstantne blage glavobolje i većinski su mislili da je u pitanju stres, a zapravo problemi sa vidom mogu vrlo često izazivati glavobolje.

Testiranje oštrine vida se vrši tako što pacijent mora da prepozna i pročita različita slova alfabeta sa specijalnog aparata koji se zove optotip. Slova su poređana u redovima od najkrupnijih do najsitnijih. Drugi deo testa podrazumeva proveru refrakcije svetlosti pomoću aparata refraktometra, koje služi kako bi se proverilo da li se svetlost u očima ispravno prelama. Pacijent ima refraktivnu grešku (kratkovidost, dalekovidost, astigmatizam) ako se svetlosni zraci ne fokusiraju ispravno u pozadini oka. Učesnici diskusija koji su imali probleme sa refrakcijom svetlosti navode da je to bila indikacija za početak nošenja naočara za vid ili kontaktnih sočiva sa dioptrijom. Dioptrija se može opisati u plusu (hiperopija - dalekovidost) i minusu (miopija - kratkovidost). 

Pored oštrine vida, testiraju se mišići koji kontrolišu kretanje očiju. Lekar posmatra pokretljivost očiju tako što pomera neki predmet koji drži u ruci poput olovke i traži od pacijenta da pomera samo oči u skladu sa pomeranjem predmeta. Širenje zenice, koje je takođe kontrolisano mišićima, proverava se uperivanjem svetlosti u oko kako bi se izazvala reakcija. Zenica se skuplja u prisustvu svetlosti, a širi u mraku.

Oftalmolog takođe vrši pregled prednjeg dela oka pomoću biomikroskopa, koji obuhvata pregledanje svih prednjih očnih struktura. Pregled očnog dna se vrši pomoću oftalmoskopa, kojim posmatra zadnji deo oka. Pregled očnog dna je posebno važan za pacijente koji boluju od hroničnih i autoimunih oboljenja poput dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, hipertireoidizma, ali i kod onih koji imaju kratkovidost, radi praćenja potencijalnih promena koje ukazuju na razvitak nekih očnih bolesti.

Širina vidnog polja i očni pritisak se mere uz pomoć dva specijalna instrumenta. Perimetrija je test kojim se proverava širina vidnog polja. To podrazumeva sve ono što može da se vidi perifernim vidom a da se oči ne pomeraju. Pacijenti koji su radili perimetriju kažu da test izgleda tako što se neki objekat prati sve dok pacijent ne prestane da ga vidi. Tonometrijom se meri očni pritisak. Ovo je još jedan veoma važan test koji se radi u sklopu generalnog oftalmološkog pregleda ali se radi i kod pacijenata kod kojih postoji sumnja na razvitak očnih oboljenja poput glaukoma. Normalne vrednosti tonometrije su od 10 do 21 mmHg.

Kada se uoče promene sa vidom, ali i pre nego što do njih dođe trebalo bi redovno ići na očne preglede. Pacijenti ističu da očni pregled može da bude neprijatan ali ne i bolan, i da su mnoge potencijalne očne probleme sprečili redovnim oftalmološkim kontrolama. 

OČNI PREGLED - PREDNOSTI:

• Obavlja se redovno
• Preporučuje se i ljudima koji dobro vide, kako bi što ranije utvrdili probleme
• Ne traje dugo
• Postoje više vrste pregleda
• Može da se obavi i u privatnim klinikama
• Mogu da se na verme uoče najrazličitije promene koje se blagovremeno tretiraju

OČNI PREGLED - NEDOSTACI:

• Nekima je neprijatan
• Mutan vid i do par sati nakon širenja zenica
• Visoke cene pregleda u određenim klinikama