Posao u BIA iskustva
Za ovaj tip posla ne mogu se pronaći konkretna iskustva. Iskustva su dobijena uopštavanjem iz literature.
Zaposleni u BIA u obavezi su da ne govore detaljno o svom poslu, tako da informacije o poslu u BIA mogu da se dobiju samo uopštavanjem iz onoga što je generalno poznato o uslovima rada u sličnim institucijama bilo gde u svetu. Iako u Srbiji nema knjiga koje verodostojeno govore o svakodnevnom životu i radu u tajnim službama, bilo da je u pitanju BIA ili njeni predhodnici (DB, OZNA), u zapadnoj literaturi mogu se pronaći takve knjige. Iz iskustava osoba koje su radile u tajnim službama zapadnih zemalja tokom poslednjih nekoliko decenija (samo tamo je dozvoljeno objaviti takve knjige), mogu se izvući sledeći opšti zaključci:
- Rad u tajnoj službi je bolje plaćen nego rad u MUP i drugim bezbednosnim agencijama, sa izuzetkom određenim specijalnih jedinica MUP i vojske. Ova razlika izražena i na nižim nivoima, npr. kod administrativnih radnika.
- Da bi radnik zadržao posao u BIA potrebno je da povremeno prođe testove fizičke spremnosti, slično kao u vojsci i policiji. Nema informacija u kojoj meri se ova obaveza odnosni i na administrativne radnike.
- Zaposleni mogu samo do određene granice da govore o svom poslu trećim licima, uključujući porodicu. U praksi postoji određena tolerancija za razgovor o poslu sa dugogodišnjim bračnim drugom, ali to je jedini izuzetak. Zaposleni moraju da se pridržavaju brojnih ograničenja koja se odnose na digitalnu bezbednost. Nije dozvoljeno donošenje i odnošenje portabilnih medija na posao i postoje stroga pravila za pristup privatnom mejlu i profilima na društvenim mrežama sa posla, kako napadači ne bi dobili pristup mreži unutar BIA. Isto važi za slanje dokumenata sa posla na privatnu ličnu adresu, u cilju rada od kuće, jer je i to opasna praksa.
Pored toga, moguće je da će se zaposleni sa vremena na vreme naći u situaciji kada nisu sigurni da li su aktivnosti koje su im naložene zakonske, a tipičan primer je prisluškivanje i praćenje osoba. To je karakteristično sa sve tajne službe, budući da nadređeni ponekad izdaju takve naloge bez odobrenja suda. Savet bivših agenata u takvim situacijama je da se agent dobro upozna sa zakonom kako bi znao koliko su naređenja u saglasnosti sa propisima, kako se ne bi kasnije našao u situaciji da bude gonjen jer je sledio naređenja. Ovi problemi karakteristični su samo za zaposlene u višim ešalonima.
Svi potencijalni zaposleni u BIA prolaze kroz detaljne provere kako bi se utvrdilo da li imaju veze sa drugim državama koje nisu samo porodične vrste, a moguće je da se traži da se zaposleni i politički odrede, odnosno da u potpunosti podržavaju državnu politiku po svim ključnim pitanjima. Na višim nivoima u tajnim službama tolerišu se, a često se i ohrabruju, različita mišljenja, ali na nižim nivoima obično se od zaposlenih očekuje da nemaju političke primedbe na mere koje agencija sprovodi.
Link: posao u BIA
Knjige i intervjui bivših agenata tajnih službi V. Britanije, Francuske i SAD.
https://www.bia.gov.rs/akademija/upis/
https://www.bia.gov.rs/bia/postani-pripadnik/