Pragiola lek iskustva

Pragiola lek sadrži aktivni sastojak pregabalin i svrstava se u grupu antikonvulzivnih lekova. Aktivna suspstanca leka inhibira alfa-2-delta receptore u centralnom nervnom sistemu, čime sefikasno usporava njegovu preteranu aktivnost i umanjuje negativne simptome. Zbog toga se najčešće koristi kada se javi periferni i centralni neuropatski bol, određenih vrsta epilepsija i generalizovanog anksioznog poremećaja. Iskustva pokazuju da ovaj lek ima dugoročno umirujuće dejstvo po ceo CNS, ali kao i drugi slični lekovi, može da izazove neprijatne nuspojave ali i zavisnost i toleranciju nakon dugoročnog uzimanja.

Učesnici diskusije ističu da aktivna supstanca Pragiola leka umiruje CNS kod stanja i okidača koji narušavaju i ubrzavaju njegov rad. Jedo od najčešćih stanja jeste neuropatski bol, koji nastaje oštećenjem nerava. Nervi ne prenose adekvatne reakcije na bol, pa nekada i osnovne radnje, kao što je dodir, oblačenje odeće i slično, telo registruje kao bol ili neprijatan osećaj. Tada se javljaju osećaj toplote, utrnulosti, oštrih bolova ili stalnog, tupog bola i slično. Poremećajem centralnog nervnog sistema, javljaju se neuropatski bolovi koji mogu da utiču na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života, kao što su promene raspoložena, poremećaj fizičke aktivnosti i slično. Pragiola lek umiruje odgovor nerava, odnosno odgovor na manje nadražaje, čime i nestaje neprijatna bol. Pored toga, ovaj lek može da se koristi kod pojedinih oblika epilepsije, odnosno parcijalne konvulzije sa sekundarnom generalizacijom ili bez nje. Međutim, iskustva govore da Pragiola nije predviđena da se koristi samostalno u kontrolisanju epilepsije, već se kombinuje sa drugim antiepilepticima.

Iskustva korisnika govore da Pragiola lek može da se koristi i kod generalizovanog anksioznog poremećaja. Pacijenti navode da je to stanje koje karakteriše prenaglašena uznemirenost i zabrinutost, koja se veoma teško kontroliše sama po sebi, već se uvode medikamenti. Ovakvo stanje izaziva nemir, napetost, zamaranje, probleme sa koncentracijom, razdražljivost, a brojni korisnici navode da osećaju na su na ivici izdržljivosti. Slično neuropatskom bolu, ovakva stanja mogu dugoročno da naruše funkcionalnost i kvalitet života, a kontrolom, odnosno usporavanjem rada nervnog sistema, smanjuje se i nervni odgovor, odnosno sami simptomi ovog leka. Iskustva korisnika govore da im je ovaj lek u manjim dozama, pomogao kod uznemirenosti koju su izazvali stresni događaji u životu, te su pre spavanja uspeli da lakše zaspe i imaju kvalitetan san. Epileptičari navode da im je lek prijao, te da dugo nisu imali ozbiljnije napade, ali se ističe da je svaki napad priča za sebe, zbog čega ne mora da odgovara svima. Kod neuropatskog bola, korisnici navode da ih je lek umirio, zbog čega su se osećaji opuštenije, iako bolovi ne moraju u potpunosti da nestanu.

Pragiola lek prema rečima lekara dolazi u dozama od 25 mg sve do 300 mg, a na samom lekaru je da proceni dovoljne doze. Doze treba uvek uzimati prema preporukama lekara, i najčešće iznosi 150 do 600 mg, u zavisnosti od ozbiljnosti simptoma. Dnevna doza leka može da se zadovolji uzimanjem leka dva puta, odnosno ujutru i uveče, ili tri tablete u toku dana, kada se uzima i u podne. Iako sam nije sedativ, umirujuće dejstvo na CNS može da izazove vrtoglavice i pospanost, zbog čega treba biti oprezan na samom početku uzimanja terapije. Početne doze najčešće iznosi 150 mg kod gotovo svih stanja, i tako se telo privikava na njegovo dejstvo. Nakon individualnog odgovora, odnosno 3-7 dana, doza može da se poveća na 300 mg dnevno, ili do čak maksimalne doze od 600 mg dnevno, nakon intervala od još 7 dana. Iskustva govore da lekar prilagođava doze tako da lek pomaže kod problema, a njegove nuspojave ne ugrožavaju normalnu funkcionalnost i kvalitet života.

Dodatan problem predstavlja činjenica da naglo ukidanje leka Pragiola može da izazove simptome zavisnosti. Naime, kod pacijenata se javljaju simptomi obustave leka, odnosno takozvani withdrawal symptoms, kao što su nesanica, glavobolja, mučnina, uznemirenost, nervoza i slično. Zbog toga vlada mišljenje da terapiju nikada ne treba ukidati na svoju ruku i naglo, već postepenim smanjenjem doza, uz strogu kontrolu lekara. Prekidanje dugoročne terapije se prema iskustvima obavlja kada se razvije tolerancija, odnosno doza više nije efektivna već zahteva veće doze, ili kada se jave ozbiljni simptomi koji narušavaju funkcionalnost i kvalitet života.

Pored simptoma zavisnosti, iskustva govore da Pragiola lek može da izazove i niz drugih nuspojava i indikacija sa drugim lekovima. Na prvom mestu, ističe se lek može da interaktuje sa lekovima koji imaju sedativna dejstva, uključujući i opijate i alkohol. On može da intenzivira dejstvo, zbog čega može doći i do slabosti funkcije disajnih organa i smrti. Kao veoma česte reakcije na lek se opisuju vrtoglavice, pospanost i glavobolja, a iskustva govore da su karakteristične za prilagođavanje doza i sam početak terapije. Ipak, ove nuspojave mogu da izazovu povrede ili saobraćajne nesreće, pa se ne preporučuje upravljanje motornim vozilima i težak rad nakon uzimanja doze. Često se javlja i povećan apetit, posebno kod dijabetičara, zbog čega može doći do povećanja težine. Lek može da izazove osećaj uzbuđenja, smanjenu seksualnu ženu, zamućen vid ili duple slike, vertigo, stomačne probleme, grčeve i slično, dok kod ljudi sa anskioznošću i drugim lekovima može da izazove misli o samopovređivanju, zbog čega treba biti oprezan u terapiji. Iako se većina nuspojava kontroliše, stiče se utisak da ljudi daju Pragiolu brojnim pacijentima, onda kada su benefiti veći od potencijalnih nuspojava.

PRAGIOLA LEK – PREDNOSTI:

• Deluje umirujuće na CNS
• Može da pomogne kod neuropatske boli
• Može da pomogne kod generalizovane anksioznosti
• Koristi se i kod određenih oblika epilepsije
• Različite doze koje se prilagođavaju korisnicima

PRAGIOLA LEK – NEDOSTACI:

• Moguće česte nuspojave kao što je glavobolja, vrtoglavica i pospanost
• Može da izazove dobijanje na težini ili erektilnu disfunkciju
• Može da reaguje sa sedativima, opijatima i alkoholom
• Može da izazove misli o samopovređivanju