Pregled kod endokrinologa iskustva

Endokrini sistem sastoji se od 10 žlezda i hormona koje luče, a  poremećaji zbog kojih se pacijenti obraćaju endokrinologu nastaju zbog hormonskih disbalansa. U nekim situacijama, problem sa jednim hormonom može pogoditi nekoliko organa, a nekad jedan organ može biti pogođen poremećajem većeg broja hormona. Ljudsko telo sadrži preko 50 različitih hormona i samo neke od funkcija koje regulišu su: disanje, rast, reprodukcija, metabolizam, apetit i zadržavanje šećera. Hormonski disbalansi dovode do nekih od najčešćih bolesti, kap što su dijabetes, oboljenja štitne žlezde, oboljenja polnih žlezda i problemi sa kostima. Mnoga endokrinološka oboljenja zahtevaju doživotnu negu.

Simptomi koji se pojavljuju kod pacijenata sa endokrinološkim problemom zavise hormona koji ih izazivaju. Pacijenti se najčešće žale na nespecifične simptome poput umora i slabosti, i upravo zato je teško uspostaviti dijagnozu endokrinološke bolesti. Forumaši često pominju promene u telesnoj težini, depresiju, probleme sa koncentracijom i ubrzano lupanje srca. Pored navedenih simptoma, pojačana maljavost, osećaj hladnoće, naleti vrućine, suva koža, i smanjen seksualni nagon su razlozi zbog kojih bi trebalo otići na endokrinološki pregled.

Na pregledu kod endokrinologa pacijenta očekuje razgovor sa lekarom, pregled celog tela i obavljanje biohemijskih analiza. Biohemijske analize podrazumevaju uzimanje uzoraka krvi i urina, provere nivoa hormona i funkcije endokrinih žlezda. Ukoliko postoji potreba za daljim pretragama, lekar može uputiti pacijenta na dodatnu dijagnostiku (ultrazvuk, skener...). Endokrinološki pregled nije bolan ni invazivan, a traje od 20 do 30 minuta, mada može trajati duže ako se analize obavljaju na različitim lokacijama.

Priprema za pregled vrši se zbog biohemijskih analiza. Za analize krvi preporučuje se da se 12 sati od poslednjeg obroka ništa ne jede. Intenzivnu fizičku aktivnost bi trebalo izbegavati 24 sata pre analiza. Pušačima se savetuje da vode računa i ne uzimaju cigarete jedan sat pre vađenja krvi. Preporučljivo je analize obaviti u jutarnjim časovima. Što se tiče analize urina, potrebno je u sterilnu posudu uzeti prvi jutarnji urin i čuvati ga u frižideru maksimalno dva sata nakon mokrenja, dok se ne odnese u laboratoriju.

Korisnici foruma pominju da javne zdravstvene ustanove imaju veoma dobre endokrinologe, ali ono što mnoge odvraća jeste dugo čekanje kako bi se zakazao pregled. S druge strane, u privatnim klinikama se mnogo brže i lakše zakazuju pregledi, opremljene su modernim aparatima, ali se cene pregleda kreću od 3.000 pa sve do 15.000 dinara u pojedinim klinikama. U privatnim klinikama biohemijske analize i dodatna dijagnostika poput ultrazvuka i skenera se najčešće plaćaju zasebno.

Dijabetes melitus

Dijabetes je jedan od vodećih problema među endokrinološkim pacijentima. Do ove boesti dolazi kada postoji problem sa hormonom insulinom, što izaziva povećanje nivoa šećera (glukoze) u krvi, zbog čega se mogu oštetiti brojni organi. Nekad se dijabetes pojavi bez ikakvih simptoma, a nekad može da bude prisutan jedan ili više simptoma kao što su: suva usta, pojačana žeđ, učestalo mokrenje, povećan apetit i brzo zamaranje. Za dijagnozu dijabetesa najčešće se koristi oralni glikozo tolerans test (OGTT). Za pripremu bi ispitanik trebalo da se normalno hrani, ne izbegavajući ugljene hidrate i da ne jede noć pre testa. Test se vrši uzimanjem glikemije iz krvi našte, zatim se popije voda sa šećerom, pa se nakon 120 minuta ponovo proverava glikemija. Normalne vrednosti su: glikemija našte do 7,0 mmol/l, a nakon ispijanja slatke vode do 11,1 mmol/l. Ako su vrednosti testa više od normalnih, lekar može dijagnostifikovati dijabetes. Ova bolest zahteva pažljivo osmišljen plan terapije, u kome se kombinuju zdrava ishrana, fizička aktivnost i lekovi. Šećer treba stalno meriti i zapisivati, a na kontrole treba ići na svaka tri meseca.

Oboljenja štitne žlezde

Poremećaji funkcije štitne žlezde su drugo najčešće oboljenje u endokrinologiji, posebno kod žena. Kada dođe do disbalansa hormona štitne žlezde, u slučaju da ih žlezda luči u manjoj količini, to vodi u stanje hipotireoidizma. Kada žlezda luči više hormona nego što je potrebno, to se naziva hipertireoidizam. Najčešće, promene u telesnoj težini, gubitak kose ili hroničan umor ukazuju na ova stanja. Pregled podrazumeva razgovor i fizički pregled od strane endokrinologa, proveru hormona štitne žlezde putem krvi i ultrazvuk koji će detaljnije prikazati stanje. Ne postoje nikakve posebne pripreme za ovaj pregled. Zavisno od toga da li su vrednosti hormona više ili niže, lekar zaključuje koje stanje je u pitanju, i na osnovu svih nalaza određuje terapiju, uz obaveznu preporuku pravilne ishrane. Za hipotireoidizam savetuju se kontrole na godinu dana, dok za hipertireoidizam je preporučeno da to bude svakog meseca.

Osteoporoza

Poremećaji u lučenju raznih hormona poput estrogena, testosterona, i drugih hormona kao što su paratireoidni hormon i hormon rasta, mogu dovesti do osteoporoze. Gustina kostiju je snižena, zbog čega kosti postaju slabe i vrlo podložne prelomima. Za dijagnostiku koristi se osteodenzitometrija, odnosno merenje mineralne koštane gustine (DXA metoda), primenom niskoenergetskog X zračenja u predelu lumbalnog dela kičme ili kuka. Rezultat se predstavlja kao T-score koji je kod osobe sa osteoporozom manji od 2,5 SD (normalno - 1,0 SD i više). Nema pripreme za ovu vrstu testa. Terapija podrazumeva medikamente uz obaveznu suplementaciju sa kalcijumom i vitaminom D, kao i obaveznu fizičku aktivnost. Testiranje kod osoba sa rezultatom koji ukazuje na osteoporozu treba ponavljati na svakih godinu do dve dana. Na forumima, pacijenti napominju da se uz terapiju, suplemente i redovnu fizičku aktivnost ova bolest vrlo usešno drži pod kontrolom.