Prelom butne kosti iskustva

Butna kost je najveća i najduža kost u skeletu, i nalazi se u predelu buta, gde prenosi težinu tela sa karlične kosti na golenjačnu. Butna kost se satoji iz tela, gornjeg okrajaka kojim se povezuje za karličnu kost, i donji okrajak koji se završava u kolenu. Iako najveća, najduža i često najizdržljivija, ova kost je takođe podložna prelomima. Prelom butne kosti se sturčno naziva faktura femura, i ona može da se desi u bilo kom delu ove kosti. Ipak, veoma često je to gornji deo butne kosti, koji se naziva i prelom kuka, koji predstavlja potencijalno veoma ozbiljnu povredu koja se često tretira i hiruški. Iskustva korisnika govore da prelom butne kosti može da bude veoma neprijatno iskustvo, a u zavisnosti od ozbiljnosti frakture, može da izazove i trajnu nepokretnost kod starijih ljudi.

Lekari u internet diskusijama objašnjavaju da prelom butne kosti, odnosno fraktura femura, može da se desi u jednom od tri njenih područja. Prelom može da bude u glavi, ili vratu kosti, kada se još naziva i prelom kuka, može da se desi u glavnoj osovini kosti ili u donjem kraju kosti, blizu kolena. Ozbiljnost samog preloma zavisi od lokacije i ozbiljnosti frakture, pa on može da bude potencijalno opasan po život, posebno ukoliko se ne sanira na vreme. Iskustva govore da do preloma butne kosti najčešće dolazi usled trauma pri većim brzinama, kao što su saobraćajne nesreće motornim vozilima ili motociklima, pri padovima sa visine ili povreda u sportovima. Prelomi su veoma česti kod starih ljudi, nešto češće žena, kod kojih posle menopauze kosti gube svoju gustinu i postaju podložnije prelomima. Slično je i sa drugim oboljenjima kostiju koje ih oslabljuju a mogu da se jave i kod mlađih ljudi.

Simptomi preloma butne kosti su prema iskustvima pacijenta voema jasni, i gulavnom predstavljaju ekstremne bolove u predelu natkolenice ili kuka. Prelom još može da izazove bolove u zadnjici, kolenu, butini, preponama ili leđima. Prelom još izaziva i oticanje u predelu kuka, poteškoće u hodanju, grčeva mišića u butini, utrnulost, deformacija i slično. Lekari upozoravaju da prelom može da izazove i simptome koji su opasni po život, a koji se javljaju zbog komplikacija. To su najčešće prema iskustvima lokalizovani i veliki otok na nogama ili preponama, groznica, znjoenje, bol u grudima, nekontrolisana krvarenja ili gubitak svesti. To se prema rečima lekara zbog inakviteta kao što su krvni ugrušci, upala pluća, infekcije preloma i slično, zbog čega je veoma važno što pre posetiti lekara odmah nakon padova ili sumnji na prelom.

Dijagnostikovanje preloma butne kosti je uglavnom lako, jer su simptomi veoma upečatljivi, zbog čega ga primecuje već lekar u hitnoj pomoći ili urgentnom centru. Dalje se pacijent upućuje na rendgen ili CT snimanja, kako bi se potvrdio i opisao prelom kosti. Prelom kosti može da bude jednostavna pukotina, koja ipak nije bezazleno stanje, ali može da se desi i ozbiljniji prekid kontinuteta, kada se kost lomi u sitne komade, koji se mogu odvojiti ili čak probiti kožu. Stiče se utisak da su ozbiljnije povrede karakterističe za stare ljude i ozbiljnije nesreće ili padove, dok jednostavne pukotine nastaju usled povreda koje mogu da se jave i kod mladih.

Lečenje preloma butne kosti prema iskustvima lekara, zavisi od samog stepena preloma, odnosno rezultata rendgena ili CT skenera. Veoma je važno da se što pre nakon preloma pacijent hospitalizuje, pre svega kako bi se sprečili stvaranje ugrušaka ili infekcija. Ukoliko je prelom blaži, ulgavnom se pristupa lečenju bez operacije, koje traje oko 12 nedelja. Međuitm, u ozbiljnijim slučajevima, neophodna je operacija, pre svega jer ozbiljniji prekid kontinuiteta veoma sporo ili čak nikada ne može da zaraste potpuno. Tokom operacije, ugrađuje se osteosintetički materijal koji fiksira kosti i privremeno ili trajno, pločicama, šrafovima i ostalim pomagalima Zbog toga može da se desi da oporavak preloma potraje i 12 meseci, o čemu će odluku doneti fizioterapietu. Zbog ozbiljnosti ove povrede, oporavak uglavnom podrazumeva i rehabilitaciju uz pomoć fizioterapeuta, koji osmišljava terapiju koja će smanjiti bol, poboljšati pokretljivost, ojačati mišiće i vratiti sposobnost hodanja. Iako iskustva govore da pacijenti već nakon 24-48 sati nakon preloma mogu da stanu na noge, što se i preporučuje, oporavak može da bude težak i dug. U svrhu oporavka mogu da se koriste i pomagala kao što su šetalice ili štake, sve kako bi se zadržala pokretljivst i povećala snaga mišića.

Vlada mišljenje da prelom butne kosti može da bude veoma ozbiljno oboljenje, ali ako se blagovremeno reaguje i ako se u potpunosti posveti rehabilitaciji, moguće je povratiti prvobitnu pokretljivost. Ipak, neretko se dešava da kod starih ljudi, operacija bude prilično rizičak zahvat, zbog čega se oporavak radi bez operacije, za šta nekada treba više od 12 meseci. Ipak, sreću se iskustva starih ljudi koji i posle tog vremena nisu uspeli da stanu na noge. Sa druge starne, kod mlađih ljudi i onih koji su dobro reagovali na terapiju rehabilitaciju, oporavak je trajao nekoliko meseci, nakon čega su mogli da se vrate normalnim aktivnostima.

PRELOM BUTNE KOSTI – SIMPTOMI:

• Jak bol u predelu butne kosti
• Nemogućnost hodanja, pomeranje noge ili stajanja
• Bolovi u zadnjici, kolenu, butini ili preponama
• Grčevi u mušićima, utrnulost u butni i nozi
• Promena oblika butne kosti
• Potencijalno opasni po život simptomi kao što su lokalizovani otok, groznica i znojenje, bol u grudima nekontrolisano krvarneje

PRELOM BUTNE KOSTI – LEČENJE:

• Rana dijagnostika i sanacija stanja
• Operativno lečenje sa šrafovima i fiksatorima kod ozbiljnijih preloma
• Neoprativno lečenje kod jednostavnijih preloma
• Rehabilitacija koja podrazumeva jačanje mišića, poboljšanje pokretljivosti i vraćanje ravnoteže