Imunoterapija alergija iskustva

Imunoterapija alergija je terapijski pristup koji se koristi za tretiranje alergijskih reakcija i alergijskih bolesti kao što su peludna groznica, alergijska astma, alergije na grinje ili ubode insekata. Ova terapija je takođe poznata kao "desenzibilizacija" ili "alergenska imunoterapija". Iskustva govore da je imunoterapija jedini način za lečenje uzroka alergije, tako što se pacijenti direktno izlažu sve većim dozama alergena od kojih pate, a sve kako bi telo razvio prirodni imunitet na ove čestice.

Lekari na forumima objašnjavaju da je imunoterapija alergija jedna od najboljih terapija u lečenju teških oblika alergije. Naime, ističe se činjenica da se ova terapija prepisuje pacijentima kod kojih simptomi alergija ne mogu da se kontrolišu merama kao što su lekovi, kontrola sredine, izbegavanje alergena, dekongestivi, antihistaminici, intranazalni, inhalatorni, ili sistemski kortikosteroidi. Poslednjih godina se ova terpaija sve češće predlaže ljudima kod kojih alergije ugrožavaju kvalitet života, a koji strahuju od nuspojava sistemske upotrebe kortikosteroida. Uopšteno, imunoterapija podrazumeva davanje postepeno rastućih doza/koncentracija alergena, na koji pacijent ispoljava alergiju. Postepenim unošenjem rastućih koncentracija alergena u organizam, imuni sistem postaje “manje osetljiv”, odnosno slabije reaguje na prisustvo alergena, zbog čega su simptomi uopšteno blaži.

Imonoterapija alergija se preporučuje deci starijoj od pet godina i odaslima, ali iskustva pokazuju da na nju znatno bolje reaguju deca i adolescenti. Pre početka lečenja moraju se utvrditi tačni alergeni koji izazivaju simptome alergije, kako bi oni mogli da se leče. Pre terapije, vrši se alergološka obrada, koja obuhvata kožne probe, testove iz krvi specigični IgE, ukupni IgE, spirometriju, procenu kontrole i stepena težine astme, postojanje pridruženih bolesti i stanja. Tek tada se utvrđuje da li je pacijent pogodan kandidat za imunoterapiju.

Pri izvođenju imunoterapije, postoji nekoliko pristupa. Ističe se činjenica da je dugo vreme bio standardan “klasični” pristup, u kome su pacijentima alergeni ubrizgavani u vidu potkožnih injekcija. U početku se injekcije daju jednom ili nekoliko puta nedeljno, a zatim se postepeno smanjuje frekvencija injekcija. Međutim, klasična terapija je često praćena burnim kožnim reakcijama, a opisane su i sistemske neželjene reakcije s mogućnošću nastanka i anafilaktičkog šoka. Zbog toga se poslednjih godina sve češće sublingvalna terapija. Ova terapija podrazumeva unošenje veće doze alergena u vidu tableta ili kapi, koje se apliciraju pod jezik pacijenta. Iskustva pokazuju da je ovakav način znatno bezbedniji po pacijenta, jer nema burnih reakcija na koži.

Pacijenti koji su se podvrgli imunoterapiji, na internet forumima ističu da treba biti uporan u lečenju, pre svega zato što terapija može da traje i nekoliko godina pre nego što u potpunosti nestanu simptomi alergija. Zbog toga se cela terapija često deli u dve faze. Prva faza traje svega mesec do mesec i po dana, i tada se razvija imunitet pacijenta. Pacijentima se jednom do dva puta nedeljno daju veće koncentracije alergena, kako bi se što bolje razvio imunitet i smanjile reakcije tela. Kada telo odreaguje i smanji reakcije, sledi faza održavanja novopostignutog stanja. U ovoj fazi, u zavisnosti od reakcija tela, daju se povremene manje doze, kako bi se održala reakcija imunog sistema.

Da bi simptomi alergija u potpunosti nestali, nekada je potrebno i 3-5 godina, iako su drastične promene uglavnom primetne nakon prve godine. Početak terapije u velikoj meri zavisi od same alergije. Kod alergije na polen, terapija počinje tokom zime, kako bi se stvorila doza imuniteta u periodu cvetanja. Kada je reč o grinju i prašini, terapija se preporučuje tokom cele godine. Iskustva govore da su u 70% slučajeva pacijetni primetili drastično poboljšanje nakon primenjene imunoterapije. Oni navode da su poboljšanja primetili brzo, dok je za potpuno izlečenje bilo potrebno i više godine uspešne terapije.

Ipak, na internetu se sreću i iskustva ljudi kod kojih je došlo do trenutnog, ali ne i potpunog poboljšanja i izlečenja alergija. Stiče se utisak da rezultati u mnogome zavise od prethodnog terstiranja i ispitivanje, ali i stručnosti lekara koji sprovodi terapiju, ali i okoline i pristupa samog pacijenta. U najgorim slučajevima, lekar će odrediti pogrešne doze alergena, zbog čega će celokupna terapija biti manje delotvorna. Pored toga, loša prethodna istraživanja alergija mogu da utiču na činjenicu da postoji prisustvo određenih alergena koji se ne tretiraju. Zbog toga se rešavaju dominantni alergeni, dok oni sporedni i dalje izazivaju simptome, pa se ne može govoriti o potpunom izlečenju. Na kraju, kao mera tretmana se uvek preporučuje izbegavanje alergena i nealergijskih okidača, kao što su duvanski dim, hemijske supstance i drugi. Ukoliko se pacijenti ne pridržavaju prepisanih mera tokom terapije, efekti neće biti stopostotni.

PREDNOSTI TERAPIJE IMUNOTERAPIJA ALERGIJA:

• Trajno rešenje u lečenju alergija
• Leči se uzrok a ne simptomi alergije
• Visoka stopa uspešnosti
• Više pristupa
• Dugoročno rešenje
• Koristi se kada alergija ne reaguje na prethodnu terapiju i narušava kvalitet života
• Menja sistemsku terapiju kortikosteroidima

NEDOSTACI TERAPIJE IMUNOTERAPIJA ALERGIJA:

• Potrebno je više godina za potpuno izlečenje
• Rezultati mogu da zavise od prethodnih ispitivanja i stručnosti lekara koji je sprovodi