Operacija hipofize iskustva

Hipofiza, poznata i kao pituitarna žlezda, je mala endokrina žlezda veličine graška koja se nalazi u bazi mozga, odmah ispod hipotalamusa. Hipofiza je često nazvana "glavnom žlezdom" jer kontroliše rad drugih endokrinih žlezda u telu. Hipofiza se nalazi u sella turcica, koštanoj šupljini u osnovi lobanje, i povezana je sa hipotalamusom putem tankog stalkastog izduženja nazvanog hipofizna drška ili infundibulum. Sastoji iz dva glavna dela, prednjeg režnja (adenohipofize) koja proizvodi i oslobađa nekoliko hormona koji utiču na druge endokrine žlezde i zadnjeg režnja (neurohipofize) koja slobađa hormone koje proizvodi hipotalamus. Hipofiza proizvodi hormone koji direktno utiču na rad drugih endokrinih žlezda, uključujući štitnu žlezdu, nadbubrežne žlezde i gonade (jajnici i testisi). Hormon rasta koji proizvodi hipofiza i ključan je za normalan rast i razvoj tela. Kroz regulaciju hormona kao što su ADH i oksitocin, hipofiza pomaže u održavanju ravnoteže vode i drugih fizioloških funkcija. Kada su u pitanju poremećaji hipofize, nedovoljna proizvodnja hormona (hipopituitarizam) može dovesti do različitih zdravstvenih problema, uključujući zaostajanje u rastu, neplodnost i nisku funkciju štitne žlezde. Prekomerna proizvodnja hormona može dovesti do stanja kao što su gigantizam ili akromegalija (prekomerni rast), Cushingov sindrom (prekomerna proizvodnja kortizola), i hipertireoza (prekomerna proizvodnja hormona štitne žlezde). U nekim slučajevima, pojavljuju se tumori hipofize.

Razlozi za operaciju hipofize

Tumori hipofize su abnormalni rastovi koji se razvijaju u hipofiznoj žlezdi. Iako većina ovih tumora nije kancerogena (benigna), mogu uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme zbog svoje lokacije i potencijalnog uticaja na proizvodnju hormona. Tumori hipofize nastaju zbog abnormalnog rasta ćelija u hipofiznoj žlezdi. Tačan uzrok ovog abnormalnog rasta nije uvek jasan, ali mogu postojati genetski i okolišni faktori koji doprinose njihovom razvoju. U nekim slučajevima, tumori hipofize mogu biti povezani sa naslednim sindromima, kao što je Multipla endokrina neoplazija tip 1 (MEN1). Tumori hipofize se mogu klasifikovati na nekoliko načina, uključujući veličinu, funkcionalnost i vrstu ćelija koje su zahvaćene. 

Operacija hipofize može biti potrebna iz nekoliko razloga, obično povezanih sa prisustvom tumora ili abnormalnim rastom u hipofiznoj žlezdi. Što se tiče tumora hipofize, razlikujemo makroadenome i funkcionalne adenome. Makroadenomi su veliki tumori (prečnik veći od 1 cm) i mogu vršiti pritisak na okolne strukture u mozgu, uključujući optičke nerve, što može dovesti do oštećenja vida i drugih neuroloških simptoma. Funkcionalni adenomi, tumori koji proizvode prekomerne količine hormona (prolaktinomi, somatotropinomi, kortikotropinomi, tirotropinomi) mogu izazvati ozbiljne endokrine poremećaje koji zahtevaju hirurško uklanjanje. 

Razlog može biti hormonska disfunkcija, tačnije prekomerna proizvodnja hormona. U tom slučaju tumori hipofize uzrokuju prekomernu proizvodnju hormona koji dovode do stanja kao što su akromegalija, Cushingov sindrom ili hipertireoza, operacija može biti potrebna za normalizaciju hormonskih nivoa. U nekim slučajevima, tumori ili druge abnormalnosti mogu uzrokovati insuficijenciju hipofize (hipopituitarizam), gde operacija može biti potrebna za otklanjanje pritiska ili obnavljanje normalne funkcije žlezde. Tumori hipofize mogu izazvati jake i uporne glavobolje zbog pritiska na okolne strukture u mozgu, što izaziva neurološke probleme i probleme sa vidom. retkim slučajevima, može doći do krvarenja unutar tumora hipofize, što je hitno medicinsko stanje koje zahteva brzu hiruršku intervenciju. Tumori koji brzo rastu i pokazuju tendenciju da se prošire na druge delove mozga ili kosti lobanje zahtevaju hitnu operaciju kako bi se sprečilo daljnje širenje i oštećenje. Kada lekovi (kao što su dopamin agonisti za prolaktinome ili somatostatin analozi za akromegaliju) ne uspevaju da kontrolišu simptome ili smanje veličinu tumora, operacija može biti sledeći korak u lečenju. Tipovi operacija hipofize su transsfenoidalna hirurgija, najčešći tip operacije hipofize, kada se tumor uklanja kroz nos i sinuse, čime se izbegava potreba za otvaranjem lobanje. Ova metoda je manje invazivna, i sa kraćim vremenom oporavka. Transkranijalna hirurgija koristi se za velike tumore ili one koji su se proširili na druge delove mozga. Tumor se uklanja kroz otvor u lobanji. Ova metoda je složenija i nosi veći rizik od komplikacija. Neki od učesnika u internet diskusijama koji su operisali adenomom hipofize da je operacija jedini metod koji vodi ka izlečenju. Tvrde da se nakon operacije dobro osećaju, da su se već nakon nekoliko dana osećali dobro. Napominju da se nakon operacije osećaju " kao da su im iz tela izvađeni tegovi" koje su godinama osećali. Pacijenti takođe smatraju da je operacija hipofize najbolje rešenje jer duga izloženost organizma prolaktinomu i lekovima, dovodi do izražene osteoporoze koja može da dovede do degenerativnih promena na kostima. Takođe, lekovi mogu da oštete srce. Osim toga, operacija tumora hipofize je preko 90% uspešna, kada je reč o otklanjanju celog tumora, ukoliko tumor nije tretiran lekovima. Ukoliko jeste, šanse da će hirurg moći da odstrani ceo tumor su oko 40%. Prema mišljenju pacijentata, to se dešava zato što lekovi oštećuju tumor, stvara se vezivno tkivo, tvrđi ožiljci, koje hirurg uglavnom ne dira da ne bi oštetio i zdravo tkivo. S druge strane, ima komentara da u nekim slučajevima lekovi uspevaju da naprave promene i ubiju tumor. Smatra se da je dovoljno tri meseca da se ustanovi reaguje li pacijent na lekove, ili ne. Neki od pacijenata napominju da su im se nekoliko meseci nakon operacije makroadenoma javile glavobolje i problemi s eustahijevom tubom, iako je na kontrolnim pregledima sve u redu. Takođe, neki ističu da se tumori ponovo pojavljuju, nekoliko godina nakon operacije.

Iako je operacija često prva opcija za lečenje tumora hipofize, postoje slučajevi kada operacija možda nije preporučena ili je kontraindikovana. Ovo može biti zbog rizika povezanih s operacijom, zdravstvenog stanja pacijenta ili karakteristika samog tumora. Ako tumor hipofize (posebno mikroadenom) ne proizvodi hormone i ne uzrokuje simptome, lekari mogu preporučiti praćenje bez operacije. Ovi tumori se često prate redovnim snimanjem (MRI) i hormonskim testovima kako bi se uočile promene u veličini ili funkciji. Tumori koji su na teško dostupnim mestima ili su se proširili na okolne strukture koje je teško ili rizično operisati mogu biti označeni kao neoperabilni. U tim slučajevima, mogu se koristiti druge metode lečenja kao što su zračenje ili medikamentna terapija. Pacijenti sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, kao što su srčana oboljenja, ozbiljna plućna oboljenja ili druge hronične bolesti, mogu biti izloženi visokim rizicima tokom operacije. U takvim slučajevima, koristi operacije se pažljivo vagaju u odnosu na rizike, a alternativne metode lečenja mogu biti preferirane. Stariji pacijenti ili oni sa lošim opštim zdravstvenim stanjem mogu imati veći rizik od komplikacija tokom i nakon operacije. Za ove pacijente, operacija može biti odložena ili se mogu razmotriti druge opcije lečenja, kao što su medikamenti ili radioterapija. Kod nekih tipova tumora, poput prolaktinoma, medikamentna terapija (npr. dopamin agonisti) može biti vrlo efikasna u smanjenju veličine tumora i kontrole simptoma. U takvim slučajevima, operacija možda neće biti potrebna. Nefunkcionalni adenomi koji ne izazivaju simptome ili probleme mogu biti praćeni bez potrebe za operacijom, osim ako ne dođe do rasta tumora ili razvoja simptoma.

Operacija hipofize je delikatan postupak koji nosi određene rizike, ali je često neophodna i može biti vrlo efikasna u lečenju tumora i drugih abnormalnosti u hipofiznoj žlezdi. Rizici i dugoročni rezultati operacije zavise od različitih faktora, uključujući vrstu i veličinu tumora, tehniku hirurgije, iskustvo hirurga i opšte zdravstveno stanje pacijenta. Kao i kod svih operacija, postoji rizik od komplikacija povezanih sa opštom anestezijom, kao što su problemi sa disanjem, alergijske reakcije ili srčane komplikacije. Operacija hipofize može izazvati krvarenje, što zahteva dodatnu hiruršku intervenciju ili transfuziju krvi. Postoji rizik od curenja cerebrospinalne tečnosti (likvora) kroz nos, što može povećati rizik od infekcija i zahteva dodatne intervencije. Hipofiza proizvodi hormone koji su ključni za mnoge telesne funkcije. Oštećenje hipofize tokom operacije može dovesti do trajnih hormonalnih disbalansa, što može zahtevati dugotrajnu hormonsku terapiju. Međutim, kako tvrde pacijenti, peracija hipofize najčešće protekne bez ikakvih problema.

OPERACIJA HIPOFIZE - RAZLOZI:

• tumori hipofize
• hormonska disfunkcija
• neurološki simptomi
• apopleksija hipofize
• neuspeh medikamentnog lečenja

OPERACIJA HIPOFIZE - RIZICI:

•  krvarenje
• curenje cerebrospinalne tečnosti kroz nos
• problemi sa anestezijom