Oporavak nakon uklanjanja polipa iskustva

Korisnici na forumima koji su prošli proces uklanjanja polipa često ističu različita iskustva u vezi sa oporavkom. Mnogi navode da je histeroskopija, najčešća procedura za uklanjanje polipa, relativno jednostavna i brza, te da se pacijent može vratiti kući ubrzo nakon zahvata, uz minimalne bolove ili neprijatnosti. Većina pacijenata kaže da su simptomi kao što su neredovna krvarenja ili bolovi u donjem stomaku značajno smanjeni nakon intervencije. Oporavak obično traje nekoliko dana, a aktivnosti poput fizičkog napora ili seksualnih odnosa treba privremeno izbegavati. Kod žena koje pokušavaju da zatrudne, uklanjanje polipa često pozitivno utiče na plodnost. Međutim, neki pacijenti prijavljuju nelagodnosti tokom oporavka, poput blagih grčeva ili slabijeg krvarenja. Takođe, iskustva variraju u zavisnosti od ustanove gde je procedura obavljena i vrste anestezije koja je korišćena (lokalna ili opšta)​. Ako imate specifična pitanja o proceduri ili oporavku, preporučuje se konsultacija sa lekarom. 

Polipi u organizmu

Polipi su abnormalni izrasli na sluzokoži organa i mogu se pojaviti u različitim delovima tela. Najčešće ih je potrebno ukloniti ako izazivaju simptome ili postoji rizik da postanu maligni. Evo gde se najčešće javljaju u debelom crevu (kolorektalni polipi), u unutrašnjosti materice (endometrijalni polipi), u nosu i sinusima (nazalni polipi), u žučnoj kesi, gastrični polii u želucu, u bešici, laringsu, a ređe u jednjaku i prostati. Kod žena su najčešći polipi u materici, a kod oba pola često su zastupljeni polipi na glasnim žicama ili debelom crevu. Uklanjanje polipa zavisi od njihove veličine, lokacije i potencijala da postanu maligni. 

Polipi u unutrašnjosti materice

Polipi materice (endometrijalni polipi) su benigne izrasline koje nastaju na unutrašnjem sloju materice (endometrijumu). Oni su relativno česti i uglavnom se javljaju kod žena reproduktivnog i postmenopauzalnog doba. Mogu biti povezani sa neregularnim menstrualnim krvarenjem ili ostati asimptomatski. Najčešći tip polipa u materici, nisu kancerogeni i ne predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje. Atipični polipi sadrže ćelijske promene koje mogu ukazivati na povećan rizik od maligniteta. Maligni polipi materice su retki, ali mogu biti povezani sa rakom endometrijuma. Najčešće korišćena procedura za uklanjanje polipa u materici je histeroskopija. Omogućava lekaru direktan pregled materice i uklanjanje polipa u isto vreme. U nekim slučajevima, koristi se kiretaža, procedura kojom se uklanja deo unutrašnje sluzokože materice. Hormonalni lekovi (npr. progestini ili agonisti GnRH) mogu smanjiti simptome, ali nisu trajno rešenje. Ako postoji sumnja na malignitet ili ako polip izaziva ozbiljne simptome primenjuje se hirurško uklanjanje.

Većina žena obaveštava da se brzo oporavlja nakon histeroskopije (u roku od 1-2 dana). Neke od blagih posledica su blago vaginalno krvarenje i grčevi, a njihovo trajaje je uobičajeno nekoliko dana. Retko se javljaju infekcije ili oštećenja materice. U takvim slučajevima, potrebno je dodatno lečenje. Korsinice upozoravaju da su redovne kontrole veoma važne, jer polipi mogu ponovo da se pojave.

Polipi u debelom crevu

Polipi u debelom crevu su izrasline na unutrašnjoj sluzokoži creva koje mogu biti benigni ili nositi potencijal za razvoj raka. Oni su česti kod odraslih, posebno starijih od 50 godina, a otkrivaju se najčešće tokom rutinskih pregleda, poput kolonoskopije. Vrste polipa u debelom crevu mogu biti hiperplastični polipi, najčešće benigni, koji retko prelaze u maligni oblik, i adenomatozni polipi (adenomi), najčešći tip polipa sa potencijalom za malignu transformaciju. Serrated polipi (nazubljeni polipi) mogu biti benigni ili preći u rak, posebno veći polipi koji se nalaze u desnom delu debelog creva. Inflamatorni polipi se obično javljaju kod pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva (npr. ulcerozni kolitis). Nema direktnog potencijala za malignitet, ali zapaljenske bolesti povećavaju rizik od raka. Otklanjanje polipa debelog creva najčešće se vrši polipektomijom tokom kolonoskopije. Korisnici ističu da se većina polipa može ukloniti tokom dijagnostičke kolonoskopije. Procedura je bezbolna jer se pacijent nalazi pod sedacijom. Kod velikih ili teže dostupnih polipa pristupa se operativnom zahvatu. Većina pacijenata se oporavlja u roku od nekoliko dana nakon kolonoskopije. Blago krvarenje ili nelagodnost u stomaku su mogući nakon intervencije. Uobičajeno je da se preporuči ponovna kolonoskopija za 3-5 godina, u zavisnosti od nalaza. Promene u načinu ishrane, poput povećanog unosa vlakana, smanjenja konzumacije crvenog mesa i alkohola preporučuju se kao prevencija od nastanka polipa u debelom crevu.

Nazalni polipi

Nazalni polipi su meke, bezbolne, i benigne izrasline koje se formiraju na sluzokoži nosa ili sinusa zbog hronične upale. Obično su povezani sa stanjima kao što su hronični sinusitis, alergije, astma, ili netolerancija na aspirin. Polipi mogu izazvati simptome poput začepljenosti nosa, smanjenog mirisa, i otežanog disanja. Nazalni polipi mogu biti jednostrani, obostrani i samostalni polipi. Jednostrani polipi javljaju se samo u jednoj nosnoj šupljini. Mogu ukazivati na ozbiljnije stanja, poput tumora, i često zahtevaju detaljnije ispitivanje. Obostrani polipi češći oblik koji zahvata obe nosne šupljine. Obično su povezani sa hroničnim zapaljenskim procesima. Samostalni polipi (pojedinačni), obično manji i lakše se leče. Višestruki polipi mogu izazvati značajne poteškoće zbog velikog broja izraslina. Ova vrsta polipa se najčešće leči lekovima, ali kod komplikovanijih slučajeva koristi se endoskopska sinusna operacija (FESS) kao najčešći metod. Lekar koristi tanki endoskop kako bi uklonio polipe i očistio sinuse. Tradicionalna operacija se retko koristi i rezervisana je za teške slučajeve.

Polipi žučne kese

Polipi žučne kese su izrasline na unutrašnjem zidu žučne kese koje mogu biti različite prirode. Najčešće su benigni, ali u određenim slučajevima mogu predstavljati rani oblik malignih promena.Vrste polipa žučne kese mogu biti benigni, holesterolski polipi, najčešći tip, povezan s nakupljanjem holesterola. Zatim, adenomi, retki, ali potencijalno prekancerozni i upalni polipi koji nastaju usled hronične upale žučne kese (holecistitisa). Maligni polipi su retki, ali ozbiljni. Rani karcinomi žučne kese mogu izgledati kao polipi. U većini slučajeva polipi ne izazivaju simptome i otkrivaju se slučajno tokom ultrazvučnog pregleda abdomena. Najčešća hirurško uklanjanje palipa žučne kese je laparoskopska holecistektomija, minimalno invazivna procedura koja omogućava brži oporavak. Otvorena holecistektomija koristi se kod sumnje na malignitet ili kod tehničkih poteškoća tokom laparoskopske operacije. Nakon laparoskopske operacije, pacijenti se često vraćaju svakodnevnim aktivnostima za 1-2 nedelje. Da bi oporavak bio lakši, savetuje se prelazak na ishranu sa smanjenim unosom masnoća kako bi se olakšao rad sistema za varenje bez žučne kese. Kod pacijenata sa malignim promenama potrebno je dodatno onkološko praćenje.

Iako su većina procedura relativno sigurne, mogu se javiti sledeće komplikacije tokom oporavka: 

• Krvarenje koje se obično se javlja kod uklanjanja polipa iz gastrointestinalnog trakta (npr. debelog creva) ili materice.
• Infekcija koja se može javiti na mestu reza ili unutar zahvaćenog područja, posebno kod uklanjanja polipa iz materice ili nosnih šupljina.
• Perforacija ili oštećenje tkiva može da se javi kod gastrointestinalnih polipa postoji rizik od perforacije zida organa (npr. debelog creva), što može dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Iako se polipi uklanjaju, u nekim slučajevima se mogu ponovo pojaviti, posebno ako postoji osnovna predispozicija.

OPORAVAK NAKON UKLANJANJA POLIPA - BLAGI SIMPTOMI:

• bol
• blago krvarenje u nekim slučajevima
• oštećenje tkiva

OPORAVAK NAKON UKLANJANJA POLIPA - MOGUĆE KOMPLIKACIJE:

• perforacija tkiva ili organa
• recidiv polipa
• sistemske reakcije na anesteziju ili lekove