Dekubitus lečenje iskustva

Dekubitusi, poznati i kao pritisni čirevi ili čirevi na ležaju, su oštećenja kože i tkiva ispod nje koja se javljaju kao rezultat pritiska na određene delove tela tokom dužeg perioda neaktivnosti ili nepokretnosti. Ovi čirevi često nastaju kod ljudi koji su nepokretni ili leže u istom položaju tokom dužeg vremenskog perioda, što dovodi do smanjenog protoka krvi i snabdevanja kiseonikom u tkivima. Takođe, česte su i kod osoba vezanih za invalidska kolica. Dekubitusi se najčešće javljaju na delovima tela gde je kost bliže površini kože, kao što su laktovi, leđa, kukovi, pete, gležnjevi, ramena i stražnjica. Najčešće se javlja kod osoba koje se nalaze u neadekvatnim bolničkim ili kućnim uslovima. Prema statistici, u svakom trenutku u vremenu, približno 10% bolničkih pacijenata ima iskustvo sa dekubitusom. Simptomi dekubitusa mogu varirati u zavisnosti od stadijuma ili ozbiljnosti dekubitusa. Svaki stadijum karakteriše određeni set simptoma. U prvom stadijumu evidentna je razlika u boji kože. Može da se javi crvenilo kože koje ne pobeli kada se pritisne prstom (blanširanje). Koža može biti topla na dodir, a pacijent oseća blagi bol ili nelagodnost na oštećenom području. Crvenilo ne nestaje kada se pritisak ukloni. Drugi stadijum podrazumeva otvorene površinska rane. Pojavljuju se plikovi ili rane na površini kože. Ove rane mogu izgledati kao površinska erozija ili oštećena površina kože. Bol može biti prisutan, ali može biti manje izražen u odnosu na dublje stadijume. Treći stadijum dekubitusa podrazumeva otvorene rana koja prodire u dublje slojeve kože. Pojavljuju se duboke rane koje prodiru u potkožno tkivo. Rane mogu biti bolne i mogu sadržati vidljivo oštećeno tkivo. Takođe može biti prisutan okolni otok ili crvenilo. Kod četvrtog stadijuma javljaju se duboke rane koje prodire do kosti ili mišića. Rana prodire kroz sve slojeve kože, uključujući potkožno tkivo, mišiće i kosti. Ovakve duboke rane mogu biti veoma bolne. U ovom stadijumu postoji rizik od komplikacija kao što su infekcija kostiju (osteomijelitis) ili septički artritis. Još jedan od oblika dekubitusa je nekrotični dekubitus kada dolazi do oštećenja tkiva koje se manifestuje kao crna ili tamna površina kože. Oštećeno tkivo može biti tvrdo ili nekrotično.

Rano prepoznavanje i lečenje dekubitusa može pomoći u sprečavanju daljeg napredovanja infekcije i oštećenja tkiva. Prvi korak u lečenju dekubitusa je uklanjanje pritiska sa oštećenog područja kako bi se sprečilo dalje oštećenje tkiva. To se obično postiže promenom položaja tela pacijenta, korišćenjem specijalnih jastuka ili madraca za prevenciju pritiska ili korišćenjem drugih sredstava za rasterećenje oštećenog područja. Sledeći korak je čišćenje rane. Rana se pažljivo čisti kako bi se uklonile nečistoće, mrtvo tkivo i bakterije koje mogu izazvati infekciju. Čišćenje se može obaviti blagim sapunom i vodom, fiziološkim rastvorom ili specijalnim rastvorima za čišćenje rana. Nakon čišćenja, rana se obično previja kako bi se omogućila optimalna zarastanje. To može uključivati upotrebu specijalnih obloga za rane koji pomažu u vlažnom zarastanju rane i sprečavaju infekciju. Za dublje dekubitusne rane, mogu se koristiti rastvarajući oblozi koji pomažu u uklanjanju nekrotičnog tkiva i promovišu zarastanje tkiva. Lečenje dekubitusa je dugotrajan proces koji zahteva strpljenje.

Lekovi koji se koriste za lečenje dekubitusa obično imaju za cilj da ublaže simptome, kontrolišu bol i upalu, spreče ili tretiraju infekcije, i podstaknu zarastanje rane. Analgetici se koriste za kontrolu bolova koji mogu biti prisutni kod dekubitusa. Uključuju se lekovi kao što su acetaminofen (paracetamol), nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) poput ibuprofena ili naproksena, ili opioidni analgetici poput tramadola ili morfina. U slučajevima inficiranih dekubitusa ili rana koje su podložne infekcijama, lekar može propisati antibiotike kako bi se sprečilo ili tretiralo širenje infekcije. Odabir antibiotika zavisi od vrste bakterija koje su prisutne i osetljivosti na antibiotike. U nekim slučajevima, primena antimikrobnih krema, masti ili rastvora direktno na oštećeno područje može pomoći u sprečavanju ili tretiranju lokalne infekcije. Ovi preparati mogu da sadrže antimikrobne sastojke poput srebrnih preparata ili rastvora koji sadrže jod. Za dekubitusne rane koje sadrže nekrotično tkivo ili fibrin, primena topičkih rastvarajućih agenasa može pomoći u uklanjanju ovog oštećenog tkiva i promovisati zarastanje rane. To mogu biti enzimi poput kolagenaze ili papaïnaze. Iako nije lek u uobičajenom smislu, hiperbarična terapija može se koristiti kao dodatak terapiji za teže dekubituse. Ova terapija uključuje izlaganje pacijenta visokom pritisku kiseonika u hiperbaričnoj komori, što može pomoći u ubrzavanju procesa zarastanja rane.

Hirurško lečenje dekubitusa može biti neophodno u težim slučajevima kada konzervativne terapije nisu bile uspešne ili kada su dekubitusi dostigli dublje stadijume. Ovo se obično primenjuje kod dekubitusa koji su dostigli stadijum III ili IV, gde je oštećenje tkiva veće i može uključivati dublje strukture poput mišića, tetiva ili kostiju. Jedan od uobičajenih hirurških postupaka koji se mogu primeniti u lečenju dekubitusa je debridman, postupak uklanjanja nekrotičnog, oštećenog ili nezdravog tkiva iz rane. Ovo se može obaviti manuelno ili pomoću hirurških instrumenata, kao što su makaze, skalpeli ili električni debrideri. Cilj debridmana je uklanjanje nezdravog tkiva kako bi se omogućilo zarastanje zdravog tkiva. Nakon debridmana, rana može biti zatvorena hirurškim putem kako bi se smanjila šansa za dalje komplikacije, kao što su infekcije ili širenje oštećenja tkiva. Ovo se može postići primenom različitih hirurških tehnika, uključujući primenu šava, kožnih graftova ili flapsa. U slučajevima gde je došlo do velikog gubitka tkiva ili deformiteta, može biti potrebna plastična rekonstrukcija kako bi se obnovila normalna funkcija i izgled oštećenog područja. Ovo može uključivati primenu različitih tehnika poput rekonstrukcije tkiva, mikrovaskularnih hirurških procedura ili primene kožnih flapsa. U slučajevima gde je dekubitus zahvatio kosti, kao što su kod dekubitusa na peti ili laktovima, može biti potrebna hirurška intervencija kako bi se izvršila osteotomija (sečenje kosti) radi smanjenja pritiska na oštećeno područje. U nekim slučajevima, mogu se primeniti i drugi hirurški postupci kao što su dermabrazija (abrazija kože), transplantacija kože ili primena koštanih graftova kako bi se poboljšalo zarastanje rane i obnovila oštećena tkiva. U internet diskusijama, korisnici koji u imali iskustva sa dekubitusima, savetuju da pacijent treba da leži na dušeku izdignutom od tvrdog kreveta, u slučaju kad zdravstveno stanje ne zahteva drugačije. Takođe preporučuju dekubitalni madrac. Ovi madraci su konstruisani kako bi pružili dodatnu podršku i raspodelu pritiska na telo pacijenta, što može pomoći u smanjenju pritiska na određenim delovima tela koji su najosetljiviji na formiranje dekubitusa. Neki dekubitalni madraci koriste pneumatske sisteme koji koriste vazdušni pritisak za prilagođavanje distribucije težine tela i smanjenje pritiska na osetljive tačke, a neke imaju mogućnost rotiranja ili pomeranja pacijenta kako bi se smanjio pritisak na određenim delovima tela. Važno je odabrati odgovarajući dekubitalni madrac u skladu sa potrebama pacijenta i preporukama zdravstvenih radnika kako bi se obezbedila optimalna prevencija dekubitusa i očuvala integritet kože. Neki korisnici upućuju na svetlosnu terapiju kvarc-lampama za dekubituse, kao što je Bioptron Zepter lampa, koja daje rezultate i u početnim fazama, a i u kasnijim stadijumima dekubitusa. Korisnici napominju da dekubitusi neće zarasti sami od sebe i da je u bilo kom stadijumu potrebno adekvatno lečenje.

DEKUBITUS LEČENJE - PREDNOSTI:

• specijalne obloge za rane kod početnog stadijuma za zarastanje rana
• lekovi poput analgetika, acetaminofena ili antibiotika koji pomažu kod bolova
• hirurško lečenje kod težih stadijuma dekubitusa

DEKUBITUS LEČENJE - NEDOSTACI:

• lečenje dekubitusa je dugotrajan proces
• rane nikada ne zarastaju same od sebe, bez adekvatog tretmana
• u nekim slučajevima nije ih moguće potpuno izlečiti