Uklanjanje polipa na materici iskustva

U ginekologiji, tačan uzrok pojave polipa na materici nije uvek jasan, ali faktori koji se povezuju s njihovim nastankom uključuju hormonalne promene, posebno povećane nivoe estrogena u odnosu na progesteron. Drugi faktori uključuju starenje, gojaznost ili hipertenziju. Polipi na materici su izrasline koje se javljaju na unutrašnjem zidu materice (endometrijumu). Ovi polipi su obično benigni, ali da uzrokuju različite simptome kod nekih žena, uključujući nepravilno krvarenje između menstrualnih ciklusa, produženo ili obilno menstrualno krvarenje, bolove u karlici ili bol tokom seksualnog odnosa. Za potvrdu dijagnoze polipa na materici obično se koriste histeroskopija - pregled unutrašnjosti materice pomoću tankog instrumenta, i druge dijagnostičke metode, poput ultrazvuka ili biopsije. Većina žena s polipima ne doživljava nikakve simptome, a ovi izrastaji se često otkrivaju tokom rutinskih ginekoloških pregleda ili dijagnostičkih postupaka iz drugih razloga. Međutim, prema tvrdnjama lekara, polipi mogu da postanu kancerogeni, najbolja preventiva su redovni pregledi kod ginekologa. 

Polipi na materici

Endometrijski polipi na materici, male su, mekane izrasline na unutrašnjoj strani materice. Dolaze iz tkiva koje obavija matericu, a naziva se endometrijum. Polipi mogu biti mali, poput semenke susama, pa do onih većih, poput loptice za golf, a lekar može da dijagnostikuje jedan ili više polipa odjednom. Korisnice ističu da je životna dob žene jedan od faktora za pojavu polipa ma materici. Prema nekim definicijama, polip može biti okruglastog oblika ili izdužen, kad prominira u vaginu, sa glatkom ili režnjastom površinom, bledo ili tamnocrvene boje, veličine zrna pšenice pa čak i oraha i nalazi se u spoljašnjem ušću cerviksa. Često dolazi do sekundarne infekcije površine polipa koja je u zapaljenju i ulcerisana. Pacijentkinje se obično žale na sukrvičavo prljanje i krvav fluor koji nastaje zbog lediranja površine polipa, kao što suc trenje, koitus, vaginalni pregled. Postoji obilna sluzava sekrecija koja potiče iz cerviksa (cervikalni fluor) usled ascedentne infekcije i cervikalnog endometritisa.

Mnogo se češće dešava u četrdesetim ili pedestim godinama života žene, što verovatno uzrokuje promene nivoa estrogena, koje se dešavaju neposredno pre i tokom menopauze. Neki polipi kasnije bi mogli da se pretvore u kancer što se najčešće dešava u menopauzi. Ono što pacijentkinje posebno ističu je činjenica da polipi takođe mogu da izazovu probleme sa plodnošću. U nekim slučajevima mogu sprečiti začeće ili povećati verovatnoću za pobačaj. Naime, polipi mogu da spreče oplođeno jajašce da se prikači za matericu, da blokiraju jajovode ili grlić materice, pa se smatra da uklanjanje polipa može pomoći ženama da zatrudne. U zavisnosti od toga koliko polipa ima i koje su veličine, lekari mogu da preporuče samo praćenje bez ikakave intervencije. Ukoliko žena nema nikakve simptome, može da se desi da polip nestane sam od sebe. Međutim, ako je žena prošla kroz menopauzu ili postoji rizik od kancera materice, ginekolozi prporučuju da se polipi ipak uklone. Što se tiče lekova, kod polipa na materici pretežno pomažu lekovi koji drže pod kontrolom nivo hormona. Oni mogu da smanje polipe i da ublaže simptome kao što je jako krvarenje. Ipak, korisnice upozoravaju da  se simptomi često vraćaju kada se prestane sa uzimanjem terapije. Ukoliko se biopsijom  utvrdi da polipi imaju ćelije karcinoma, često se pribegava operativnom zahvatu koje podrazumeva vađenje celokupne materice, takozvanoj histerektomiji.

Uklanjanje polipa na materici - intervencija

Pacijentkinje koje su već obavile intervenciju uklanjanja polipa na materici, na forumima napominju da se na kliniku dolazi dan ranije. Polipi se mogu ukloniti na dva načina: histeroskopijom i kiretažom. Kada je histeroskopija pred operaciju podrazumeva prethodno pribavljene negativne rezultate na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu, zatim RH faktor i krvnu grupu, UZ nalaz, kolposkopiju, PA, cervikalni bris, analizu krvi i urina, a obavezna je poseta anesteziologa i internistu koji ce dati za saglasnost za opstu anesteziju. Sama intervencija traje jako kratko, neke pacijentkinje tvrde oko 15 minuta, a koliko će koja pacijentkinja provesti vremena u dnevnoj bolnici nakon intervencije, vrlo je individualno. 

Ipak, sa stručne strane gledano, postoji nekoliko metoda za uklanjanje polipa, a odabir odgovarajuće metode zavisiće od veličine polipa, simptoma, ukupnog zdravstvenog stanja pacijentkinja i drugih faktora. Prilikom intervencija kojima se otkrivaju polipi, moguće je i ukloniti polipe. Dilatacija i kiretaža (D&C) je često primenjivana procedura. Tokom dilatacije i kiretaže, grlić materice se proširuje, a zatim se koristi kireta  kako bi se uklonile polipi iz unutrašnjosti materice. Ova procedura se obično izvodi ambulantno, pod totalnom anestezijom. Na ovaj način moguće je uzeti tkivo polipa koje se šalje na histopatološku analizu, ne bi li se utvrdilo postoje li ćelije kancera. Histeroskopija je metoda koja uključuje umetanje histeroskopa, tankog svetlosnog instrumenta, kroz cerviks kako bi se  obavio direktan pregled unutrašnjosti materice. Pomoću histeroskopa, lekar može videti polipe i ukloniti ih. Ova procedura se može izvoditi ambulantno ili u bolnici. U nekim slučajevima, posebno kada su polipi veliki ili kada postoji sumnja na malignitet, može se preporučiti hirurško uklanjanje polipa. Ovakva intervencija može uključivati laparoskopiju ili otvorenu hirurgiju.

U internet diskusijama, pacijentkinje koje su kiretažom uklanjale polipe preporučuju ženama koje se pripremaju za intervenciju odstranjivanja polipa iz materice da se uvek pre odluče za neki drugi metod, jer se obično pacijentkinjama daju kapi za sužavanje endometrijuma, od koga im se koče noge. Sama procedura može da izazove bol u stomaku koji traje i po nekoliko dana, jer "struganje" iziritira matericu. Ženama koje nisu rađale, sami lekari preporučuju polipektomiju (HSC), a nikako kiretažu. S druge strane, korisnice koje na forumima razmenjuju svoja iskustva, ističu da se polipi mogu vratiti, čak i kada su jednom odstranjeni. Kao što se ne zna tačan nastanak polipa, tako je nemoguće utvrditi na koji način se njihov nastanak može sprečiti. Bez obzira što se polipi najčešće povezuju sa menopauzom i gojaznošću kod žena, ima korisnica koje tvrde da su im se polipi vraćali i nakon gubitka kilograma, a nije zanemarljiv ni procenat mladih žena kod kojih se dijagnostifikuju polipi na materici. Pacijentkinje u našoj zemlji više poverenja poklanjaju državnim nego privatnim klinikama, kada je reč o intervencijama kojima se polipi uklanjaju sa zida materice. Napominju da se nakon intervencije, pet dana obavezno pije antibiotik koji prepiše lekar, i da je mnogo veći broj pacijentkinja koje nakon intervencije nisu osetile nikakve posledice u vidu bola i lli kočenja ekstremiteta.

POLIPI NA MATERICI - SIMPTOMI:

• simptoma ponekad nema
• otkriju se slučajno, UZ pregledom
• simptomi su ponekad jaki bolovi i krvarenje

POLIPI NA MATERICI - LEČENJE:

• često nestanu sami od sebi
• mogu se lčiti medikamentima koji drže pod kontrolom hormone
• intervencijama uklanjanja polipa, histeroskopijom, kiretažom ili operacijom